Nisam dugo pisala...Ovo leto je bilo sastavljeno od neke cudne tvari...Mozemo je nazvati lenjost, oblomovstina, ali je bih je nazvala zivot...Nisam imala potrebu da pisem, da komuniciram, da cinim bilo sta izvan onog neposrednog...

To su bila dva divna meseca na Koruculi...Kada sam stigla na otok, krajem juna, dani su bili spori i dugi...I puni svetla...Nije bilo puno turista, ali nije bilo ni prazno...I pocela sam da se vezbam, da budem na otvorenom, da se prepustim moru...

To jeste bilo nesto jako posebno...

Moje setnje su se najcesce zavrsavale kod samostana Svetog Nikole, dominikanskog...Nikada do sada nisam videla fratre, ali tu su negde...Samostan je na zapadnoj tacki i sunce, kada se do njega stigne oko sedam popodne, je zaglusujuce...

...neke od fotografija ovog leta mozete da nadjete na http://flickr.com/photos/koalica/

Postiracu svaki dan neku novu sliku...

i po malo poceti da ponovo pisem, komuniciram i stvaram ono sto je namenjeno i za druge...