Evo proslo je vec 10 dana od povratka u Nanterre...

Vreme je kristalno hladnjikavo, univerzitet je blago nepokretan - iako su od juce poceli upisi. Postoji jedno zlatno pravilo u Francuskoj - sto se tice administracije (a i u opste) nista neloj raditi prvog dana: u nedelji, posle praznika, po otvaranju. Naicices na haos. Zbog toga po pravilu izbegavam da bilo sta administrativno radim u ponedeljak - jer znam vraticu se i u utorak i u sredu.

Utorak je dobar dan, a cetvrtak najbolji. Petak u svakom slucaju izbegavati - sledi vikend.

Juce sam se setala po Parizu sa dobrom prijateljicom koju nisam videla vec duze vreme. Intimne price. Malo umetnosti - sto manje to bolje.

U svakom slucaju su mi pravili problem - prvi put! - da udjem na moju inace apsolutno zvanicnu press karticu u jedan muzej. Morala sam da pokazem i atest od mog programa. Da napomenem na accueil je radila Japanka - to je mozda ona kombinacija koja je poseno pogodna za cepidlacenje...Japanka, koja radi na francuskom salteru.

Inace sam otkrila da me Japanci generalno malo pocinju da nerviraju - ovo nije nikakva nacionalisticko-rasisticka izjava, jer mislim da su oni na neki bizarni nacin za ceo svet trans-nacionalni (iako naravno da drze do nekih stvari) - vec cisto kao pojava u svetskim metropolama. Japancu su pojava, fenomen i oblik svestkih metropola. Svi izgledaju isto. Mesta koja oni posecuju su posebno skupa ili posebno sik. Stvari koje oni koriste su posebno cenjene. Pica koja smo pile u restoranu ZenZoo su bila najcudnija moguca, iako sam skoro sigurna da je restoran kineski, ali pretenduje na japanski smek. E to je kombinacija...Pila sam hladni zeleni caj à la mangue u kome su plutale neke cudne jestivo-ljigave kuglice. Vrlo branché - sto ce reci fensi. Opet preporucila bih - osvezavajuce je. Eto i ja sam, bez obzira na jalovi otpor, vec japanizirana...

Moju drugaricu je tu, na izlasku startovao tip. Treba ga opisati: gubi kosu, kasne tridesete, vrlo macho, ali vrlo fensi, dosao je na motoru (to zakljucujem po kacigi) zajedno sa malim deckom od jedno 7 godina, moja pretpostvka da mu je necak, a mose biti sin. Dete vec zna znanje - dakle valjda vec zna da se i njegova slatkoca racuna u "osvajanju". Nije mi se dopalo dete - previse "mudro"; déjà blasé. Bilo je nalik svom starijem partiocu po look-u i nosilo je istu, samo manju kacigu. Dakle, tip je rekao: vous partez déjà? Et vous venez ici souvent?...U taj mali lokal pored stare biblioteke...

...Za mojom prijateljicom na ulicu je izasao njen osmeh..Ah, ti francuski filmovi