Murcia

Ovaj grad mi je prirastao srcu. To je relativno veliki grad - u širom krugu oko 700.000 ljudi, a opet vrlo mali. Srce grada, stari centar ima dimenzije starinske - uokolo se prostire hipertrofirani i megalomanski urbanizam. U taj novi kraj vodi tramvaj čije šine gaze po travi.
Ipak, Mursija je grad vrlo opušten, miran, naizgled vrlo sređen, vrlo komotan. I dobro se jede. Građani Mursije nisu pretenciozni, iako drže do sebe. Njihova prošlost nije tako slavna kao ona Andaluzijska, ali sve je to jednom bila Al-Andalus zemlja. Najslavniji sin Mursije je, ipak, Ibn Arabi.
Ono što sam srela nije centar koji je star - mešavina je to između baroka i sasvim novih zgrada. Negde u XVIII veku pretpostavljam bilo se steklo bogatstvo. Od svilenih buba. Pravaila se svila, čak su se takmičili sa Lionom.
Ovde sam videla najčudiniji muzej crkvene umetnosti do sada. To je Museo Salzillo. Salzillo je najpoznatiji mursijanski umetnik - skulptor. On je po pordžbinama Jezuita napravio neverovatan pasijski ciklus 1:1. Dakle, čovek maketar-grandoman. Sve - Tajna večera, Golgota, Judin poljubac: u skulpturama-lutakama. Isto tako je sa svojim ateljeom napravio i Jaslice. Ima oko (preterujem, ali tako izgleda) 500 ovaca, jedno 200 koza, nekih 30 pastira - što pevaju, što muzu, što nakrviljenih kapa stoje, i jedno 20 vojnika koji kolju decu.
Sa druge strane, tu je Kazino. Klub u kome su se okupljali viđeniji Mursijanci. Još uvek neke dede sede u salonima koji gledaju na glavnu ulicu. To je ekelektični miks svačega kako je to bilo moguće u XIX veku. Od fejk mavara, preko fejk grka, preko fejk vitezova, preko fejk rokokoa, sve do Maksimilijanovog lustera, dovezenog iz Miramarea. Mojoj trišćanskoj duši, suza krenu.
Pored toga bila sam na koncertu orgulje-pozitiva. Vrlo zanimljvo. Dok jedan svira, dvoje drugih menjaju ručice sa strane instrumenta. Jer to je mali instrument. Vrlo prijatnog zvuka.
Sve ostalo je bio elektronski nihilizam - eksperimentala, "sonido freaky", andergraund, industrial…Anonymous electronics, u beloj sobi, za okruglim stolom. Muzika kao objekat, kao ploča, kao mini-Cd. Kao vizuelni upis. Comme débris spatial.