Za vikend sam bila na francuskom selu - region Sarthe. Na pola puta izmedju Chartres-a i Le Mansa-a... Stanica u pripizdini, onda po tebe dodje taksi i odvede do malog mesta - ne vise od 30 kuca, crkva, kasno romanicka, omanji chateau i nepregledna polja. Kao i uvek, moj utisak o Franuckoj - toliko zemlje, toliko oranica. Samo mi se cini da je zemlja nekako debela, puna, bremenita. Nasuprot tome nase ravnice mi se uvek cine pune prostora i kao da se istanjuju, malo po malo, u toj svojoj sirini. Melanholija puste.

Mala kuca napravljena od blata i kamenja, seoska kuca - to je bogato selo, uokolo sume kestena i hrasta. Iako nije prebogato i ljudi su skromni. Svi uokolo gledaju ragbi u subotu - Francuska igra protiv Engleske, a ja, ipak, u sebi najvijam za Engleze, jer me sve podseca na Henrija V, na bitku kod Agincourta, iako je to bilo na severu, kod Calais-a. I Englezi pobedise i bi mi zao Francuza i njihovog underdog stava. Opet se pitam - kako je moguce da ovde svi znaju nesto o ragbiju, cak i onaj vozac taksija na Montparnasse stanici, koji je dosao negde iz Zapadne Afrike. On je juce navijao za Juznu Afriku - za Afriku u principu. Afriku sa tim tvrdim R.